Šta su alergije
Alergije su danas toliko rasprostranjene da sam sigurna da se svaki čovek na ovoj planeti susreo sa nekim oblikom alergije, barem jednom u životu. Ali uprkos tome, i dalje nema nekog pouzdanog leka niti jasnog objašnjenja šta se to zapravo dogodilo u organizmu pa su se naprasno pojavile alergije. Svi samo nagadjamo. Medicina je značajno napredovala u prethodnom veku, ali ipak danas imamo samo lekove koji nam ublažavaju simptome ali ne leče alergije, jer se alergijska reakcija stalno ponavlja pri svakom novom susretu sa alergenom.
Smatra se da danas u svetu više od 25% ukupne svetske populacije pati od nekog oblika alergija i taj broj se rapidno uvećava iz godine u godinu. A pre sto godina reč alergija nije ni postojala, što nam jasno ukazuje da su alergije produkt modernog sveta.
Alergija je preterana reakcija imunog sistema na supstance iz okruženja, koje inače nisu škodljive za organizam. To je zapravo „greška“ imunog sistema, za koju još uvek nije utvrdjen tačan razlog nastanka. Supstanca koja izaziva ovakvu reakciju imunog sistema naziva se alergen.
Osnovni zadatak imunog sistema je da prepozna čestice koje organizmu mogu naštetiti, kao što su npr. virusi i bakterije, i da njihovo dejstvo uspešno eliminiše. Iz nekog razloga, imuni sistem greškom „neškodljive“ čestice prepozna kao opasnost za organizam, napada ih proizvodeći odredjenu količinu IgE antitela koja se vezuju za receptore mastocita (odbrambene ćelije) koji sadrže histamin. Kada dodje do ovog spajanja, mastociti ispuštaju histamin čime se upozorava organizam na opasnost. To širi okolne krvne sudove i javljaju se simptomi kao što su: kijanje, svrab i otok kože i sluzokože, crvenilo, kašalj, mučnina, dijareja, otežano disanje i sl.
Ako ste ikada imali neku alergijsku reakciju, shvatate da je to veoma ozbiljno stanje. Pre svega zbog toga što najčešće ne znate odakle vreba opasnost (jer ne možemo uvek da izbegnemo alergen, koliko god se trudili) i koliko jako će ugroziti organizam. Alergijska reakcija je nekad vrlo blaga, a nekad može ugroziti život.
Vrste alergija
Na osnovu toga kako dospevaju u organizam razlikujemo sledeće vrste alergena:
– NUTRITIVNI ALERGENI – različite vrste hrane – orasi, kikiriki, čokolada, riba, mleko, jaja, razni aditivi i konzervansi…
– INHALACIONI ALERGENI – prašina, grinje, polen trava, drveća, korova, duvanski i druge vrste dima, hemijska i druga isparenja, jaki mirisi i parfemi…
– KONTAKTNI ALERGENI – hemikalije, kozmetika, nakit, hladnoća, toplota, sunčevo zračenje…
– MEDIKAMENTI I UBODI INSEKATA
Ova podela se mora uzeti uslovno jer su zabeleženi slučajevi da neki alergeni koji zvanično spadaju u nutritivne ili medikamentne alergene izazivaju burne reakcije i kao inhalatorni alergeni kao što su mirisi nekih namirnica (konkretno ribe i plodova reka i mora) ili penicilin.
Simptomi
Simptomi alergija mogu biti veoma različiti.
Mogu se ispoljiti odmah pri kontaktu organizma sa alergenom ili nakon nekoliko sati.
Mogu biti lokalni kao što je npr otok i crvenilo na odredjenom delu kože nakon uboda insekta, a mogu biti i opšti kada odreaguje ceo organizam.
Mogu biti blaži simptomi koji se brzo sami povuku ili teži koji zahtevaju lekarsku pomoć, a mogu biti i sa smrtnim ishodom.
Mogu se ispoljiti na različitim organima:
Koža i sluzokoža – crvenilo, svrab otok, osip po koži, suzenje i crvenilo očiju, otok i svrab na sluzokoži disajnih puteva
Disajni putevi – curenje i svrab nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otok sluzokože disajnih puteva dovodi do bronhospazma i gušenja
Gastro intestinalni trakt – mučnina, povraćanje, dijareja, teškoće sa gutanjem
Kardiovaskularni sistem – slabost, malaksalost, bledilo, nesvestica, ubrzan rad srca
Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaksa. Često se završi smrtnim ishodom usled prestanka disanja i cirkulacije. Uvek zahvata više organa i zahteva hitnu lekarsku pomoć u vrlo kratkom roku.
Dijagnostika
Čim se uoči alergijska reakcija poželjno je javiti se lekaru kako bi se dijagnostifikovalo koji su alergeni zaslužni za tu reakciju, da bi se na vreme primenila odgovarajuća terapija i suzbili simptomi. Nelečene alergije mogu prerasti u ozbiljne, hronične bolesti kao što su bronhijalna astma ili atopijski dermatitis i statistike pokazuju da se to dogodi u 50% slučajeva. Zapravo bi preciznije bilo reći da deca koja pate od alergije imaju daleko veću šansu da razviju i druge vidove atopijskih simptoma i bolesti kao što su astma ili atopijski dermatitis, jer su u najvećem broju slučajeva upravo alergije u osnovi ovih bolesti.
Dijagnostika se sastoji iz različitih laboratorijskih testova.
– analizom krvi se utvrdjuje nivo bazofila, mastocita, eozinofila koji ukazuju na postojanje neke alergijske reakcije u organizmu
– takodje, analizom krvi se utvrdjuje ukupan nivo antitela Ig E klase koji ukazuje na prisustvo i jačinu alergijske reakcije kao i nivo specifičnog IgE parametra koji utvrdjuje o kom se alergenu tačno radi
– vrlo su popularne kožne probe – prick testovi koji ukazuju na koji alergen organizam reaguje
– rade se i rinoprovokativni i bronhoprovokativni testovi kao i mnogi drugi specifični testovi
Lečenje alergija
Do danas nije pouzdano utvrdjeno šta dovodi do nastanka alergija. Šta se to dogodi u organizmu pa on počne odjednom burno da reaguje na materije koje bi trebalo biti neškodljive. Ono što je sasvim sigurno je da su alergije zapravo stvar imuniteta i da su pre svega, u velikom procentu, genetski uslovljene.
Alergije kao i ostale atopijske bolesti se zapravo ne mogu izlečiti. Mogu se ublažiti simptomi pa čak i suzbiti potpuno u nekom periodu ali će se one sa svakom oscilacijom stanja imuniteta opet vraćati.
Najbolji lek za alergije je zapravo – preventiva. Preventiva podrazumeva pre svega izbegavanje poznatog alergena (kad god je to moguće) i stalno jačanje imuniteta. Imunitet se najbolje čuva i osnažuje odgovarajućom ishranom i urednim načinom života koji podrazumeva dovoljno sna, odgovarajući nivo higijene i izbegavanje stresnih situacija. Lošom ishranom, neurednim životom i stalnim stresom slabimo svoj organizam koji nije u stanju da se odbrani od različitih škodljivih i „neškodljivih“ materija i time ga dovodimo u stanje stresa koji za posledicu ima „greške“ u prepoznavanju i razlikovanju škodljivih od neškodljivih čestica.
Još bih jednom ponovila da korekcija ishrane, tj izbacivanje odredjenih namirnica iz ishrane daje odlične rezultate u suzbijanju alergija. Farmaceutski lekovi brzo dovode do olakšanje i zato ih nikako ne smemo izbaciti iz upotrebe, posebno u situacijama burnih alergijskih reakcija. Ali farmaceutski lekovi samo „gase požar“ u uslovima kada simptomi već postoje ali ne jačaju organizam niti leče uzroke alergijskih reakcija. Sa druge strane, korekcija ishrane ne daje rezultate brzo i nije baš komforna jer zahteva promenu duboko ukorenjenih navika kada je ishrana u pitanju, ali daje daleko bolje i trajnije rezultate jer zapravo poboljšava stanje celokupnog organizma i osposobljava ga da sam ispravlja svoje „greške“ i uči ga da na bolji način štiti sam sebe.
Kada simptomi nastanu neophodna je medikamentna terapija kako bi izbegli veće komplikacije, ali nije dovoljna. Korišćenjem samo farmaceutskih lekova bez uporednog jačanja imuniteta nećemo pobediti alergije samo ćemo ih privremeno primiriti.
Od farmaceutskih lekova u lečenju alergija koriste se kortikosteroidi i antihistaminici u različitim oblicima i dozama. Mogu biti u obliku sirupa, tableta, krema, masti i kapi. Ove lekove nikako ne bi trebalo koristiti na svoju ruku. Neophodna je preporuka lekara jer ne deluju svi na isti način.
U najtežoj formi alergijske reakcije pacijentu se daje adrenalin. Osobe sklone veoma burnim alergijskim reakcijama, u dogovoru sa lekarom i nakon detaljne obuke, treba uvek sa sobom da imaju adrenalin u obliku auto-injektora koji će sami sebi dati u kriznoj situaciji i time sebi verovatno spasiti život.
Jedan od načina lečenja alergija je i hiposenzibilizacija. To je vrsta imuno terapije koja podrazumeva da se pacijentu u odredjenom periodu redovno daju male količine alergena , čime se organizam postepeno navikava na tu generalno neškodljivu materiju. Vremenom se na taj način smanji nivo osetljivosti na taj alergen ili čak potpuno nestane. Imuno terapija se sme sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.
Broj ljudi sa alergijama se stalno povećava. Posebno su ugroženi stanovnici gradova u razvijenijim delovima sveta. Procenjuje se da danas svako četvrto dete pati od nekog oblika alergije.