Celogodišnje ili kontinuirane alergije

Da li simptome alergije imate samo ponekad ili tokom cele godine?

Alergija se svi setimo uglavnom u proleće a činjenica je da su alergijeske reakcije česte   tokom cele godine.

U zavisnosti koliko često i kada se javljaju razlikujemo sezonske i kontinuirane alergije

Ako alergen postoji tokom čitave godine onda postoje i alergijske reakcije tokom čitave godine i govorimo o kontinuiranim alergijama. Tu spadaju alergije na grinje iz prašine, budj, perje, duvan,  jake mirise,  dlaku životinja,  prehrambene namirnice…

Alergija na grinje iz prašine

Alergija na grinje je veoma česta i često je glavni uzrok pojave astme kod dece. Grinja ima u svakoj kući. Nisu vidljiva golim okom i izuzetno ih je teško eliminisati iz prostora. Vole topla i vlažna mesta, a hrane se ljudskom i životinjskom peruti. Mogu se naći u tepisima, zavesama, plišanim igračkama,mebl nameštaju, dušecima, jastucima, prekrivačima. Alergen se nalazi u izmetu grinja i u oklopu odumrlih grinja. Te materije se suše i mi ih udišemo. Namerno grinje navodim kao  alergen broj jedan jer se i ja borim sa njima godinama. Dugo sam se čudila kako to da u vreme kada svi pričaju o alergijama i svi se zatvaraju u kuće zbog polena koji im pravi problem, meni je u kući zapravo najgore. Dok nisam shvatila da ja, u poslednje vreme, uglavnom imam blagu alergiju na polene ali imam jaku  alergiju na kućnu prašinu i grinje u njoj.

U čemu se alergija na grinje ogleda?

Izaziva sve simptome alergijskog rinitisa – curenje i zapušenost nosa, peckanje, svrab i suzenje očiju, kašalj, promuklost.  A to dovodi do problema sa spavanjem, nervozom, obavljanjem redovnih aktivnosti. Ukoliko se ovi simptomi ne stave bar delimično pod kontrolu vrlo brzo dolazi do problema sa disanjem, gušenjem i razvija se astma. Dugo sam mislila da sam sklona respiratornim infekcijama i da sam stalno pod nazebom a niko mi nije rekao da sam, u stvari, sklona alergijama. Tokom leta je stanje bivalo dosta bolje (jer sam dosta vremena provodila na moru, napolju, stalno su bili otvoreni prozori i jela sam dosta  svežeg voća i povrća, pa je imunitet u tom periodu bio na dosta višem nivou) ali kako se približi kraj oktobra tako krene da curi nos, kijala sam po sto puta na dan, stalno su mi suzile i pekle oči, stanje kože  se naglo pogoršavalo. Bila sam stalno pospana, bez snage, nervozna, promukla. Napadi astme su bili česti. I tako do kraja maja. I tako godinama. Takvo stanje mi je, zapravo, pravio mix alergija – na grinje, duvan, perje (nisam pušač, da se razumemo). Vi se sada čudite kako je moguće da neko ko živi u Beogradu nije prepoznao niti mu je neko rekao da je uzrok svih tih tegoba zapravo alergija. Možda je to teško razumeti, ali to se sve dešava tokom 70-tih, 80-tih, 90-tih. Tokom 70-tih i 80-tih alergije nisu ni slučajno bile tako česte kao danas.Nije se toliko pričalo niti pisalo kao danas. Doktori su sanirali posledice ne pitajući se koji su uzroci. Tokom 90-tih  zbog većine tih tegoba više nisam ni odlazila kod lekara. Mislila sam da to tako mora da bude i već sam se saživela sa svim tim. Samo u slučaju težih napada astme sam odlazila kod lekara. Zašto vam sada sve ovo pišem? Upravo zbog toga da znate da mnogo ljudi ima simptome alergija, astme ili nekih drugih tegoba a da to uopšte ne zna, tj oseća tegobe ali ne zna o čemu se zapravo radi, kao i da mnogi dobiju dobru terapiju ali je ne koriste kako treba.Sažive se sa tim tegobama misleći da to tako mora da bude i  zato uopšte ne traže rešenje za svoj problem. A rešenje je na dohvat ruke. Mnogo je bitno pričati i pisati o svojim iskustvima jer ako ovaj tekst pomogne samo jednoj osobi na ovom svetu da osvesti da problem sa alergijom može uspešno da drži pod kontrolom ja sam onda ovaj  svet učinila boljim mestom.

Šta raditi da bi se simptomi držali pod kontrolom?

• Kada se reakcija već javila, bitno je  obratiti se alergologu ili otorinolaringologu i koristiti terapiju koju je propisao.
• Nekoliko puta tokom dana ispirati nos fiziološkim rastvorom ili običnom vodom
• Osim toga, usisavati kuću svakodnevno. Ali tu treba biti oprezan jer se  tokom usisavanja prašina podigne i razleti po prostoru čime se alergijska reakcija pojača.Idealno bi bilo da usisavanje radi neko ko nema alergiju na prašinu ali ako to nije moguće obavezno koristiti medicinsku masku i naočare i nakon samog  usisavanja  izaći iz prostorije na 15 minuta dok se preostala prašina ne slegne. Po mogućnosti, nabaviti usisivač sa odgovarajućim filterom.
• Redovno provetravati prostorije a posebno spavaću sobu.
• Redovno brisati podove vlažnom krpom
• Redovno menjati posteljinu (bar na nedeljnom nivou) i prati je na temperaturi od 100˚C
• Nabaviti antialergijski jastuk, jorgan, ćebe i redovno ih održavati. Na svakih godinu dana ih menjati.
• Nabaviti prečišćivač vazduha sa odgovarajućim filterom
• Izbaciti teške tepihe, prekrivače i  zavese  i svesti na minimum nameštaj sa mebl presvlakom.
• Izbaciti sav stari nameštaj, ne sakupljati stare novine u stanu
• Ne treba odustati od sportskih aktivnosti ali izbegavati sportove čiji se treninzi sprovode  u zatvorenim prostorima

Alergije na hemijska isparenja

Kad kažemo hemijska isparenja mislimo na isparenja mirisa deterdženta, omekšivača za rublje, sapuna, parfema, dezodoransa, sredstava za higijenu i čišćenje prostorija, osveživača vazduha, farbi…  Tu spadaju, takodje, i isparenja od kuvanja namirnica.To su sve mirisi koje uglavnom ne možemo da izbegnemo . Često čujemo i naziv „alergija na moderno doba“.

Organska jedinjenja jakih mirisa su štetna za svako živo biće ali kod visoko osetljivih osoba i kratkotrajna izloženost može dovesti do veoma jakih alergijskih reakcija. Nikom ne prija da udje u prostoriju gde se oseća jak miris parfema, na primer. Kod većine ljudi to izaziva neprijatan osećaj, ali kod ljudi sa višestrukom preostljivošću na hemijska isparenja to može dovesti do brojnih simptoma koji im čak mogu ugroziti i život.

 Najčešći simptomi  su golicanje u nosu, curenje iz nosa, glavobolja, mučnina i povraćanje, vrtoglavica, dijareja,anksioznost,depresija , loša koncentracija ali mogu se javiti i  bolovi u kostima i mišićima, crvenilo po koži, oticanje sluzokože u organima za disanje, što dovodi do otežanog disanja i gušenja. Kod dece može dovesti do crvenila obraza i ušnih školjki, hiperaktivnosti, problema sa spavanjem, koncentracijom i učenjem.

Većina velikih svetskih korporacija zabranjuje prekomerno korišćenje parfema u prostorijama kompanije. To je sastavni deo kodeksa ponašanja na radnom mestu i svaki zaposleni je dužan da potpiše taj kodeks u sklopu Ugovora o radu.

Činjenice govore da zapravo veliki broj ljudi reaguje na hemijska isparenja i nauka je utvrdila da je to jedna od najčešćih alergijskih reakcija  ali se o tome daleko manje govori nego o alergijama na neke druge okidače. 

80% alergičnih na hemijska isparenja su žene. Radjene su  brojne studije i istraživanja su pokazala da je ovaj poremećaj velikim delom uslovljen hormonskim statusom. Jednak je broj devojčica i dečaka do 13.godine života kojima je dijagnostifikovana višestruka osetljivost na hemijska isparenja. Ali taj odnos se značajno menja u korist žena, u uzrastu nakon puberteta. Takodje , kod samih žena se često simptomi značajno promene tokom trudnoće i nakon porodjaja.

Od ovih mirisa je teško pobeći, ali ima mogućnosti da se smanji  kontakt sa njima

• Izbegavati prostorije gde se osete jaki mirisi
• Ne koristiti osveživače vazduha, omekšivače za veš i ostale proizvode sa mirisima koji vas iritiraju
• Naći dezodorans i parfem sa mirisnim notama koje vas ne uznemiravaju (ako ih se baš ne možete odreći) i koristiti ih u malim količinama jer možda baš ti mirisi smetaju nekom drugom iz vašeg okruženja.
• Koristiti antialergijske proizvode za ličnu i kućnu higijenu
• Izbegavati zadimljene prostorije
• Razgovarati sa ljudima iz vašeg okruženja i zamoliti ih da smanje upotrebu supstanci koje vam izazivaju alergijsku reakciju – dok se i u našim radnim prostorima ne propiše zabrana korišćenja jakih mirisa.

Alergije na hranu

Ovo je takodje veoma česta vrsta alergije. Praktično svaka namirnica može biti alergen ali najčešći su:

• Kravlje mleko
• Orašasti plodovi
• Kikiriki
• Riba i morski i rečni plodovi
• Soja
• Jaja

Treba razlikovati intoleranciju na hranu od alergije. Intolerancija je enzimski poremećaj – javlja se kada neki enzim u organizmu ne funkcioniše kako treba. Nije opasna po život i smetnje se razvijaju tokom dužeg  vremenskog  perioda, tj nema trenutne reakcije.

Intolerancija stvara blage tegobe i neprijatnosti u vidu glavobolje, dijareje, nadutosti… A alergija je stvar imuniteta. Može dovesti do oticanja, crvenila i svraba kože, otežanog disanja, gušenja i anafilaktičkog šoka.

Alergija na hranu se posebno često javlja kod beba kojima se ubacuju neke nove namirnice u ishranu, ali sve češće se srećemo sa situacijom da se alergia razvija i u odraslom dobu.

Još uvek nije poznat tačan uzrok alergija, kao ni univerzalni lek za alergije ali  se zna da su alergije stvar imuniteta a imunitet je pre svega stvar zdravog i jakog digestivnog trakta. To navodi na samo jedan zaključak a to je da na alergije od svega najviše utiče hrana koju jedemo.

Sve bolesti nastaju u kiseloj sredini, pod dejstvom slobodnih radikala i u nedostatku kiseonika. Bitno je da ishranom obezbedite alkalizaciju organizma koja se može postići pre svega biljnom hranom, izbegavanje 5 belih smrti – brašno, šećer, so, mleko,masnoće

Alkalna PH vrednost je 6,8 – 7,2

Sve alergije se smanje kada se dotera PH vrednost organizma

Organizam treba pravilno hraniti (manje životinjskih a više biljnih namirnica), hidrirati ga, snabdevati antioksidansima…

Alergija na gluten

Posebna vrsta alergije na hranu je Glutenska enteropatija – alergija autoimunog  tipa.

Protein Gluten (ima ga u pšenici, ječmu, raži i ovsu) se u organizmu, pomoću enzima u tankom crevu, razlaže na male delove tzv glijadine. Kod osoba koje imaju gensku predispoziciju za ovo oboljenje,  taj enzim ne funkcioniše kako treba i ne cepa lanac glutena na dovoljno male delove da bi ga zid tankog creva uspešno resorbovao. Te čestice glutena ostanu krupne i tako krupne ulaze u ćelije tankog creva. Tu nailaze na lokalni enzim – tkivna transglutaminaza, spoji se sa njim i to spajanje dovede do produkcije auto antitela na taj kompleks (organizam se pomoću tih antitela bori protiv materije koja ga ugrožava)  i tad nastaje problem destrukcije – razaranja sluzokože tankog creva.

Sluznica tankog creva, u normalnim uslovima,  služi da upije hranljive materije  iz hrane i sprovede ih u krvotok  i dalje do ostalih tkiva i organa kojima je i namenjen. To radi pomoću finih epitelnih resica koje se nalaze na zidu tankog creva.  Kada je sluznica tankog creva  oštećena nema tih resica i nema apsorpcije tj upijajuće moći tankog creva. Bez apsopcije sluznice tankog creva, hranljive materije ne dolaze  do tkiva kojima su namenjena i to dovodi do pothranjenosti (malnutricije) i organizam ne dobija gorivo koje mu je potrebno za normalno funkcionisanje. To dalje opet utiče na slabljenje imuniteta i celog orgnaizma.

Jedino rešenje je ne koristiti hranu sa glutenom.

Ako kod deteta proliv traje duže od 3 nedelje, velika je verovatnoća da se radi o glutenskoj enteropatiji.

Ovo su samo neke od alergija koje spadaju u grupu kontinuiranih tj celogodišnjih alergija. Da li i vi imate problem sa nekom celogodišnjom ili sezonskom alergijom? Pišite nam o vašim iskustvima.