Jedna potpuno nesvakidašnja priča, vezano za borbu protiv alergije.
Moj drug Goran… sportista, planinar, fudbalski sudija, pčelar, briljantni prodavac, bankar…
Jedini čovek koga ja znam da je ukrstio svoju volju, tvrdoglavost, rešenost da ne živi pod staklenim zvonom sa alergijama.
To je bila borba na život i smrt …i pogadjate… izašao je kao pobednik.
Do 2007. je bio potpuno zdrav, bez ikakvih zdravstvenih problema. Svakodnevno je trčao po 10km, vozio bicikl po 10km i leti plivao po 2 km.
Planinario, spavao po šumama, pored reka, bez osvrtanja na doba godine i sezone cvetanja biljaka.
Medjutim, jednog dana je došlo do anafilaktičkog šoka, bez nekog vidljivog povoda. Samo je osetio malaksalost, oblio ga je hladan znoj, javo se osip po telu i na kraju gubitak svesti.
Do danas se nije utvrdilo šta je do toga dovelo. Neka alergijska reakcija, ali niko nema odgovor na šta. Potpuni kolaps, uz otkazivanje jedne po jedne funkcije organizma. Srce je ostalo da kuca svega 10 otkucaja u minuti.
Lekari su ga potpuno otpisali.
Ali, preživeo je. Što bi on rekao „čudom Svetog Jovana Zlatoustog“.
Nakon toga, počinje borba sa alergijama. Ambrozija, grinje, prašina, polen… Lekovi protiv alergija svakodnevno, izbegavanje izlaženja iz kuće u periodima cvetanja, stalno držanje Epi pen-a u džepu i slično.
Šta je dovelo do potpunog otkazivanja organizma nikada nije utvrdjeno, ni nakon detaljnih analiza tokom tronedeljnog bolničkog lečenja.
I tako 6 godina… bez sporta, bez boravka u prirodi, uz stalnu terapiju i pod budnim okom lekara.
Tokom svih tih godina je stalno čitao i raspitivao se o alergijama, konsultovao se sa lekarima dok potpuno nije shvatio šta su u stvari alergije i kako organizam funkcioniše u takvim uslovima.
Shvatio je da se u organizmu nešto dogodilo i da supstance, koje je do tada podnosio bez problema, počeo prepoznavati kao pretnju.
Jedini uzrok do koga su lekari došli je taj da organizam više nije mogao da se izbori sa toksinima iz hrane i okoline i da je to dovelo do takvog odgovora imunološkog sistema.
Bila je dilema: da li život provesti pod staklenim zvonom, u stalnom strahu da će se kolaps ponoviti ili se uhvatiti u koštac sa neprijateljem i pokušati se izboriti i nastaviti noramalan život.
Počeo je sa detoksikacijom organizma – svako jutro 2dl tople vode sa 2 kašičice meda i pola limuna. Kada je utvrdio da se od ovog napitka oseća neuporedivo bolje, kupio je košnice i počeo da se bavi proizvodnjom meda. Posebno mesto u ovoj prirodnoj terapiji je imao povremeni ubod pčela.
Kada je organizam malo ojačao, prestao je da pije lekove i počeo sa svakodnevnim, postepenim izlaganjem alergenima. Pre svega se suočio sa ambrozijom. U sezoni punog cvetanja je izlazio u šetnju i tek kad bi osetio simptome alergije – osip, malaksalost i sl, uzimao je tablete, duplu dozu. Uz povlačenje u kuću i uz odmor uglavnom su se simptomi polako smirivali. Ali nekoliko puta je završio u urgentnom centru. Najmanje dva puta nedeljno je dolazilo do kriza. Porodica je bila u potpunoj panici. U početku nije bilo podrške i razumevanja za njegovu ovakvu odluku.
Ljuta borba je trajala sigurno godinu dana i tek su onda alergijske reakcije počele da se proredjuju i danas alergija skoro da nema uopšte. Ponekad, na svaka 3-4 meseca se javi po neki simptom u vidu blagog osipa po koži ali se brzo i povuče.
Ponovo se bavi sportom, ambroziju oko košnica čupa golim rukama i nema nikavu reakciju.
Ova i njoj slične priče nam ulivaju nadu da način za izlečenje ipak postoji. Zvanična medicina i farmakologija su izuzetno razvijene i silna se sredstva ulažu u istraživanja i izradu sve savremenijih medikamenata ali trajno rešenje za alergije nemaju, kao ni za astmu, kao ni za atopijski dermatitis kao ni za mnoge druge bolesti. Suzbijati simptome lekovima, ne dovodi do izlečenja već do sve veće zavisnosti od tih istih lekova i sve većeg slabljenja i osetljivosti organizma.
Suština priče je u otkrivanju uzroka i lečenju uzroka. Potpuno sam sigurna da je jedini pravi lek u prirodi.
