Sezonske alergije

O alergijama se najviše govori u proleće jer tada kreću sezonske alergije koje pogadjaju veliki broj ljudi.

Ako je alergen aktivan tokom par meseci godišnje, govorimo o sezonskim alergijama. To su poleni drveća, trava i korova koji velikom broju ljudi prave brojne tegobe tokom proleća , leta pa i jeseni. U ovu grupu se mogu svrstati i alergija na hladnoću, kao i na sunce.

Kada govorimo  o sezonskim alergijama uglavnom mislimo na alergije na različite polene. Period cvetanja tj. period aktivnosti polena počinje već početkom februara i traje do kraja oktobra. Ljudi osetljivi na polene, najčešće nemaju reakciju tokom celog ovog perioda jer 3 različite vrste polena se javljaju tokom ovog perioda i nisu sve aktivne u isto vreme.

• Najpre se javlja polen drveća i žbunja,
• zatim poleni trava
• i na kraju poleni korova.

Smatra se da na celoj planeti, alergije izaziva manje od sto biljaka. To su biljke kod kojih su ispunjena  3 osnovna uslova, a to su: da se oprašuju vetrom, da proizvode velike količine polena i da taj polen ima alergena svojstva. U Srbiji je definisano 13 biljaka koje izazivaju polenske reakcije. Reklo  bi se da je to zaista mali broj, ali tih 13 biljaka  pripada grupi izrazito do vrlo izrazito alergenih i veliki deo populacije ima alergijske reakcije na njih. Najjači alergeni u našoj zemlji su polen breze i ambrozije. Poleni trave su alergeni sa nešto nižim stepenom alergenosti ali period cvetanja najduže traje i najviše ljudi ispoljava osetljivost baš na polen trava.

Zrna polena su sićušne čestice koje lako dospevaju u sluzokožu nosa, grla i očiju. Njihova veličina je od 10 do 200 mikrometara. Najčešći  uzročnici alergija su zrna polena veličine 30 do 50 mikrometara. Kada polenovo zrno dodje u kontakt sa vlažnom sluznicom, oslobadja aktivne supstance , koje dovode do alergijske reakcije pacijenta na taj polen.

Presudnu ulogu u nastajanju osetljivosti na polene, i uopšte alergija igra genetska predispozicija (u 30% – 70% slučajeva). Genetske mutacije na pojedinim hromozomima   dovode do povećane proizvodnje antitela klase IgE, što dalje dovodi do povećane osetljivosti organizma  na odredjene antigene, medju njima i na polene. Stručnjaci  ne preporučuju da se, u momentu kada su se već javili simptomi, uzimaju preparati za jačanje imuniteta jer u tom momentu oni samo pogoršavaju celu situaciju i pojačavaju simptome. Daleko je delotvornije da se radi detoksikacija organizma tako što se privremeno značajno smanji unos šećera, belog hleba i testa, fast food namirnica, gaziranih napitaka, svinjskog mesa i preradjevina, suhomesnatih proizvoda, mlečnih proizvoda, jaja  a da se poveća unos  svežeg voća i povrća, cedjenih zdravih napitaka, meda.

Do pre nešto više od 100 godina reč „alergija“ nije ni postojala. Sa ubrzanom industrijalizacijom koja je dovela do sve većeg nivoa zagadjenosti vazduha, vode i prirode uopšte, došlo je do pojave alergija. U kratkom roku alergije su postale zdravstveni problem broj jedan u svetskoj populaciji. Zagadjenje vazduha ne samo da utiče na smanjanje mogućnosti odbrane ljudskog organizma, nego je značajno uticala i na same alergene, pre svega na polene.  Polen koji je izložen aerozagadjenju pokazuje  odredjene morfološke promene, što dovodi do promene nivoa alergenosti ćelija polena i samim tim i do učestalije alergijske reakcije.

Simptomi alergije na polen su:

• Kijavica
• Zapušen nos
• Pritisak u sinusima koji dovodi do glavobolje
• Suzne oči
• Grebanje u grlu I promuklost
• Svrab
• Kašalj
• Smanjen osećaj ukusa ili mirisa
• Otežano disanje
• Pojačane astmatične reakcije
• Urtikarija (crvenilo kože, dermatitis)

Ovo su simptomi, koji su karakteristični za sve inhalatorne alergije, ali takodje  i za neke virusne infekcije.

Početak sezone alergija na polen se često preklapa sa krajem sezone učestalih virusnih infekcija. Postavlja se pitanje kako ih razlikovati.

Prva razlika je u dužini  trajanja simptoma. Ukoliko simptomi traju do 7 dana uglavnom se tu radi o virusnoj infekciji. Simptomi alergija na plen traju tokom više nedelja pa i meseci.

Druga razlika se odnosi na povišenu temperaturu. U veoma retkim slučajevima alergija na polen dovede do povišenja telesne temperature.

Načini dijagnostifikovanja alergija na polen su isti kao i za druge vrste alergija. Najčešće korišćeni metod je prick test. Na ovaj način alergolog može tačno da utvrdi na koje biljne vrste ili biljne grupe se javlja alergija. To značajno olakšava način borbe protiv alergija kao i ublažavanje, ako ne i potpuno izbegavanje  simptoma .

Terapija je brojna i raznovrsna. Šta će se od terapije primeniti zavisi od vrste i intenziteta simptoma.

•  U prvom redu, na raspolaganju su nam lokalni i sistemski vazokonstriktori – u obliku kapi za nos i oči ili masti kojom se oblaže sluznica nosa kako bi se smanjio  prodor čestica polena. Ova sredstva su lagana za upotrebu i meni su se pokazala kao veoma delotvorna u momentima kada su simptomi blagi. Medjutim ne treba ih koristiti duže od 5 dana u kontinuitetu, kada treba napraviti pauzu od 5-6 dana pa nastaviti sa upotrebom. Kao i sve kapi za nos ako se dugotrano koriste mogu dovesti do oštećenja sluznice i gubitka čula mirisa. Antialergijske kapi za oči novije generacije se mogu koristiti i po nekoliko puta dnevno, u dužem periodu. Uglavnom se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, ali nikako se ne preporučuje korišćenje bez prethodne konsultacije sa lekarom.
• Antihistaminici – utiču na smanjenje nivoa proizvodnje  histamina, koji se javlja u dodiru organizma sa alergenom. Ovi lekovi se mogu kupiti bez lekarskog recepta ali ih svakako ne treba uzimati bez prethodne konsultacije sa lekarom. Glavna manjkavost ovih lekova je što mogu izazvati pospanost i probleme u svakodnevnom funkcionisanju, ali novije generacije lekova su to svojstvo svele na minimum.
• Kortikosteroidi za lokalnu upotrebu su vrlo delotvorni ali imaju sporiji početak delovanja. Prvi znaci poboljšanja se mogu uočiti tek nakon 10-tak dana korišćenja. Nivo koncentracije leka mora da dostigne odredjen nivo da bi delovanje smanjilo intenzitet simptoma. Izdaje se isključivo na lekarski recept i koristi se više meseci. Kada su u pitanju sezonske alergije, kao što je alergija na polene, neophodno je terapiju početi minimum 2-3 nedelje pre javljanja simptoma. Iz tog razloga je bitno utvrditi koje grupe polena izazivaju alergiju i u skladu sa karakteristikama njihovog  delovanja odpočeti  terapiju. Znači ako postoji osetljivost na polen drveća, koji izaziva simptome već u februaru, neophodno je terapiju odpočeti već tokom januara. U nekim slučajevima i decembra.
• Desenzibilizacija je metoda suzbijanja simptoma alergija koja daje najbolje rezultate. Radi se isključivo u ambulantnim uslovima (nije je moguće sprovoditi samostalno bez nadzora lekara). Sastoji se u tome da se u odredjenom periodu, pre javljanja prvih simptoma, ubrizgava mala količna alergena pod kožu. Ta procedura se ponavlja na svakih nekoliko dana dok se organizam ne „navikne“  na tu supstancu i ne prestane da je tretira kao  supstancu koja ga ugrožava. Ova metoda obezbedjuje da cela sezona prodje bez simptoma ili sa značajno smanjenim simtomima, ali se svake godine mora ponavljati. Sa desenzibilizacijom je potrebno početi mesec- dva pre pojave prvih simptoma, tako da je potrebno lekaru se javiti tokom decembra da on odredi kada je najdelotvornije početi sa procedurom.

Kako olakšati simptome:

• U gradovima ne treba  provetravati stanove u večernjim satima, na selu izmedju 5h i 10h ujutru (jer je tada koncetracija polena najveća)
• U sezoni cvetenja se savetuje da se zatvaraju prozori na automobilima u toku vožnje
• Kada dodjete kući istuširajte se, operite kosu i presvucite se.
• Odeću perite na visokim temperaturama, sušite je u mašinama za sušenje ili u stanu.
• Najbolje vreme za šetnju u prirodi je u vreme padanja kiše, pošto se tada vazduh očisti od polena.
• Nosite naočare za sunce, kada šetate po prirodi (da bi zaštitili sluzokožu oka od kontakta sa polenom) a dobro sredstvo je i medicinska maska, kojom ćete zaštiti usta i nos od prodiranja polena.
• Ne berite cveće i izbegavajte travnate terene i šumu.
• Godišnje odmore provedite na moru ili planinama.
• Redovno i često ispirajte nos sa fiziološim rastvorom (to čisti sluzokože od alergena)
• Pazite na dobru hidraciju, uzimajte hranu, koja je bogata s hlorofilom i omega 3 masnim kiselinama.
• Konzumirajte dovoljne koločine vitamina C (deluje kao prirodni antihistaminik) i vitamina A (važan je za zaštititu sluzokože).
• Ne zadržavajte se u prostorijama gde se puši, izbegavajte upotrebu parfema, osveživača prostora, određenih sredstava za čišćenje, jer to može pogoršati alergiju na polen.

Polen drveća i žbunja

Polen drveća se u sezoni prvi javlja. Već sredinom februara i traje uglavnom do polovine maja. Načešći alergeni  medju polenima drveća su polen vrbe, bresta, breze, platana, jasena i hrasta. Najjači alergen je polen breze.  Neke vrste drveća počinju da cvetaju i ranije, već početkom januara kao što su leska, jova, čempres. Neki svoj maksimum alergenosti, poleni drveća ostvaruju tokom marta i aprila. Koncentracija polena u vazduhu značajno varira u zavisnosti od meteoroloških uslova. Najveća koncentracija polena je tokom suvih  toplih dana, a vetar značajno pojačava tegobe. Tokom kišnih dana, lagana polenova zrna ne mogu da lete i tada alergičari osećaju značajno olakšanje.

Polen trava

Trave počinju da cvetaju  već sredinom aprila. Maksimalni nivo koncentracije polena trava u vazduhu  je tokom maja i juna. Nakon toga nivo opada i smanjenim intenzitetom se emituje  do kraja septembra. Poleni trava imaju nešto blaža alergena svojstva , ali trave čine najveći deo vegetacije  i imaju najduže vreme polinacije. Samim tim više ljudi je osetljivo na polen trave nego na polen drveća i korova. SZO ističe da preko 40% svetske populacije pokazuje  znake alergija na trave. Ističu se bokvica, kiselica i posebno kopriva sa veoma visokim stepenom alergenosti.

Polen korova

Korovi počinju da cvetaju u drugoj polovini maja a prestaju u novembru. Maksimalne koncentracije polena korova su tokom avgusta i septembra. Tipični predstavnici su ambrozija, od koje strepi sve veći broj ljudi , kao i pelin i razne vrste loboda. Polen ambrozije je u Srbiji, pored polena  breze najjači alergen. Cveta od početka jula a maksimalnu koncentraciju dostiže  krajem avgusta i početkom septembra. Proizvodi veliku količinu polena – oko 8 miliona polenskih zrnaca za pet sati jedan struk ambrozije može da proizvede. Koncentracija polena se kreće od 20 do 30 polenskih zrna po m³.

Na web stranici https://weather.com/ možete pratiti nivo koncentracije polena u vazduhu, po vrstama i po gradovima, kao i prognozu za narednih nekoliko dana. U skladu sa tom prognozom možete planirati svo je aktivnosti i ponašanje.

Najviše pažnje privlače sezonske alergije jer su vrlo masovne i odredjen broj nedelja nam potpuno mogu ograničiti kretanje  i funkcionisanje. Treba imati u vidu da osim sezonskih, postoje i celogodišnje alergije koje su vrlo često sa daleko jačim i opasnijim simptomima.